Zakon o socijalnom preduzetništvu, za čije se donošenje interesovala Zuzana Murgasova, šef delegacije MMF-a tokom razgovora s Jovanom Krkobabićem, potpredsednikom vlade i ministrom rada, trebalo bi da dobije zeleno svetlo vlade do kraja ove godine, kako bi u prvoj polovini 2013. bio usvojen u Skupštini.Predstavnica MMF-a tokom susreta s potpredsednikom Krkobabićem želela je da sazna više detalja o najavljenom zakonu, jer će se njegovom primenom, kako se očekuje, zaposliti između 70.000 i 80.000 lica s posebnim potrebama.
Zakon o socijalnom preduzetništvu, za čije se donošenje interesovala Zuzana Murgasova, šef delegacije MMF-a tokom razgovora s Jovanom Krkobabićem, potpredsednikom vlade i ministrom rada, trebalo bi da dobije zeleno svetlo vlade do kraja ove godine, kako bi u prvoj polovini 2013. bio usvojen u Skupštini, potvrdio je juče Moma Čolaković, poslanik PUPS-a u Skupštini Srbiji.
On ističe da je predstavnica MMF-a tokom susreta s potpredsednikom Krkobabićem želela da sazna više detalja o najavljenom zakonu, jer će se njegovom primenom, kako se očekuje, zaposliti između 70.000 i 80.000 lica s posebnim potrebama.
– Taj zakon je bio jedan od uslova da se uđe u vladu. Oko njega je postignut konsenzus svih partija na vlasti, kaže Čolaković i dodaje da će na ovaj način socijalno ugroženi pronaći zaposlenje u domaćoj radinosti ili u nekoj vrsti zadružnog udruživanja ako se radi o seoskom području.
U praksi bi to značilo da proizvodi tih preduzeća u kojima rade ljudi s posebnim potrebama imaju manji PDV, kao i da te firme budu oslobođene svih dažbina, osim plaćanja zdravstvenih i penzionih doprinosa.
Cilj zakona je i pozitivna diskriminacija prilikom konkurisanja za dobijanje određenih poslova i podizanje svesti građana o potrebi kupovanja robe proizvedene u takvim preduzećima. Socijalno preduzeće omogućuje nova radna mesta za radnike koji nisu konkurentni, koji su izmešteni ili marginalizovani na tržištu rada, ističe on. Kao primer kako to funkcioniše u svetu on navodi Veliku Britaniju gde posluje oko 62.000 socijalnih preduzeća. Ona ostvaruju prihod od 27 milijardi funti. Očekuje se da će broj ovih preduzeća za dve godine u Velikoj Britaniji biti udvostručen.
U Sloveniji, ističe Čolaković, sedam do osam odsto ukupnog broj radno sposobnog stanovništva čine upravo ova lica. Izrada zakona je u završnoj fazi, a cilj je da ovi ljudi više ne žive od tuđe nege i pomoći, već da sami zarađuju, objašnjava Čolaković i dodaje da država ovim zakonom treba da se obaveže da će ulagati sredstva u otvaranje radnih mesta za socijalno ugrožene.
Pitanje je samo da li će se osnivati posebne radionice ili će se one otvarati pri postojećim firmama kakav je slučaj u „Zastavi” – Kragujevac, koja ima svoju radionicu, kaže naš sagovornik.
I dok s jedne strane PUPS ima viziju kako će to sve da funkcioniše, samo da se zakon donese, u Uniji poslodavaca Srbije su skeptični da će to biti baš tako lako. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca kaže, poučen ranijim iskustvima, da je ovo samo dobar marketinški potez, teško sprovodljiv u praski, jer poslodavci nemaju mogućnosti da uposle ni kvalifikovane radnike zbog manjka posla.
Interesantno je, kaže, da se piše zakon, a da niko u socijalno-ekonomskom savetu, a ni u Uniji poslodavaca nije upitan šta o tome misli i da li je to kod nas moguće, kategoričan je Rajić.